nije u redu i nikad neće biti

nekim ljudima ne treba nikad opraštati samo ih treba zaboraviti. precrtati i, onako usput, poželeti sve najgore i ostaviti ih da žive svoje usrane živote. jer po ko zna koji put uveriš se da se ljudi uglavnom ne menjaju već samo stare. kad brod tone pacovi to prvi nanjuše, prvi beže, ali nikad svi. neki se vraćaju samo zbog sebe, ne zbog tebe, da te pokušaju ubediti da oni to nisu, da pokušaju ubediti druge da oni to nisu, jer ne prija im mišljenje drugih o njima. tvoj bol je za njih ništa. njihova patnja je već nešto. boje se da im se ne vrati. a nekad zna da se vrati. još kako. i daš im šansu, baš da vidiš šta imaju da kažu i onda hladno prihvatiš igru i vidiš koliko su odvratni. i onda si ih jako povredio što si im sasuo samo deo, oni su povređeni i strašno je što si im to rekao. kako si mogao? kako si mogla?

Advertisements

mesto ispod vode

radost je pokrila senka, nebo je bilo plavo i obećavalo i sivo i nekad oluje. miris oluje. miris oluje u leto. gde je? sve to? bacio sam srce i sve je bilo crveno, i plavo i sivo. i prokletstvo. i bilo je crno. i bilo je sivo i bilo je teget i sav teret. dokle mi sećanje dopire teret. poplava poplave. lude ruke drže lude grane korenja, pilule i rakije, šta donese. poplava. ispod vode. dišem. pričam, smejem se, ekspresija užasa na licu, u očima, na tren, na dane i godine. srce kuca. ispod vode dobro je.